Teorije o kiselinama i bazama
Svante Arrhenius definirao je kiseline kao tvari koje u vodenoj otopini povećavaju koncentraciju vodikovih iona, H+. Baze je definirao kao tvari koje u vodenoj otopini povećavaju koncentraciju hidroksidnih iona, OH−.
[latex]HCl\left(g\right)\stackrel{H_2O}{\longrightarrow }H^+\left(aq\right)+Cl^-\left(aq\right)[/latex]
[latex]NaOH\left(s\right)\stackrel{H_2O}{\longrightarrow }Na^+\left(aq\right)+OH^-\left(aq\right)[/latex]
Johannes Nicolaus Brønsted i Thomas Martin Lowry su neovisno jedan o drugome definirali kiseline kao proton-donore, a baze kao proton-akceptore. Prema toj teoriji pretpostavili su postojanje konjugiranoga para. Kiselina otpuštanjem protona postaje konjugirana baza, a baza primanjem protona konjugirana kiselina.
Gilbert Newton Lewis definirao je kiseline kao elektron-akceptore ili čestice koje primaju elektronski par. Baze je definirao kao elektron-donore ili čestice koje daju elektronski par za nastajanje kovalentne veze.
Gilbert Newton Lewis definirao je kiseline kao elektron-akceptore ili čestice koje primaju elektronski par. Baze je definirao kao elektron-donore ili čestice koje daju elektronski par za nastajanje kovalentne veze.