SPUŽVA:
Ja sam jadna
školska spužva:
mene svatko
gnječi i gužva. 
Čas me cijede,
čas me moče
i razvlače
preko ploče.
Proživljavam 
muke teške:
stalno brišem
tuđe greške.

KREDA:
Još je gore
biti kreda.
Od muke sam
smrtno blijeda.
Bezobzirno
svi me troše:
uvijek mi se 
piše loše.
Jedan škraba,
drugi piše
i začas me
nema više.

PLOČA:
Kad proradi
đačka mašta,
na ploči se 
nađe svašta.
Nažvrljaju 
bedastoće
pa mi srce
puknut hoće.
Kada bljesne
tračak znanja,
muka mi je malo manja.

KLUPA:
Najteže je
biti klupa:
za sve ja sam
daska glupa.
Na mene se 
samo svale,
il' me tresnu
il' opale.
Da bar jednom 
netko shvati
kako kluplje
srce pati!

ORMAR:
Poslušajte 
glas ormara,
u meni je 
mudrost stara.
Ne budite
tako strogi:
djecu prate
jadi mnogi.
Ne tražite
da se muče – 
s veseljem 
neka uče.

PROZOR:
Moje dame,
molim pozor:
svima ovdje
treba prozor.
Prozor pruža
vidik širi,
usijane
glave smiri.
Kad đak ima
zraka više, 
lakše pamti,
bolje piše.

KATEDRA:
Počinjemo 
od katedre:
uvodimo
mjere vedre!
Nek se smiju 
i vesele,
nek u školi
biti žele.
Neće znanje
biti manje
ako vlada 
sretno stanje.

Neka vole
đaci škole!

Ivanka Borovac