Jednog dana miš iz grada
Pozvao je poljskog miša
U goste, jer dom mu sada
Pečenja pun je i slatkiša.

Na turskomu sagu zbilja,
Sve bje puno jela, pila
Zamislite tog obilja; 
Kakva je to slava bila!

Sve bi prošlo s malo štete,
Ispunjena svaka želja;
Ali netko gozbu smete
Baš sred najljepšeg veselja.

Ko da vrata netko pipnu;
Odmah nesta dobra volja:
Gradski miš ko strijela đipnu,
A za njime drug iz polja. 

Buka presta, mir zavlada:
Još bi im se častit htjelo; 
I građanin reče tada:
Da svršimo naše jelo!

- Dosta! - seljak će mu na to;
Baš mi nije mnogo za to,
Da se častim sav pun straha.
Dođi k meni, bit će graha;

Nema tu što da se pita,
Mirno jedeš baš dosita. 
Zbogom! Marim ja za slavu, 
Gdje na pazar nosiš glavu!

Jean de la Fontaine