Sumpor u prirodi nalazimo u elementarnome stanju i u spojevima. Kao elementarna tvar javlja se u više kristalnih oblika, a najpoznatiji su rompski i monoklinski sumpor.
Gdje ga u prirodi najčešće nalazimo sumpor i koja je njegova uporaba bila nekad, a koja danas, pogledajte u videozapisu Sumpor.
Elementi: sumpor
Gorenjem sumpora nastaje otrovan plin bockavog i neugodnog mirisa, sumporov(IV) oksid. Koristi se kao konzervans u prehrambenij industriji, a u pivovarama i vinarijama za regulaciju alkoholnoga vrenja i sumporenje bačava.
Katalitičkom oksidacijom sumporova(IV) oksida nastaje sumporov(VI) oksid koji u reakciji s vodom daje sumpornu kiselinu.
[latex]SO_3\left(g\right)+H_2O\left(l\right)\longrightarrow H_2SO_4\left(aq\right)[/latex]
Sumporna kiselina jaka je kiselina, za razliku od sumporaste, i u vodi potpuno ionizira.
[latex]H_2SO_4\left(aq\right)+2H_2O\left(l\right)\longrightarrow 2H_3O^+\left(aq\right)+SO_4^{2–}\left(aq\right)[/latex]
Sumporna kiselina bezbojna je uljasta, vrlo higroskopna tekućina. Sulfati su soli sumporne kiseline.
Sumporovodik, H2S(g), jest plin bez boje. Vrlo je otrovan, ima miris po pokvarenim jajima. Analitički je reagens za dokazivanje iona teških metala. Primjerice, uvođenjem sumporovodika u otopinu olovova(II) acetata nastaje crni talog, olovov(II) sulfid, PbS.
[latex]H_2S\left(g\right)+Pb^{2+}\left(aq\right)+2CH_3COO^–\left(aq\right)\longrightarrow PbS\left(s\right)+2CH_3COOH\left(aq\right)[/latex]